2 Kings 23
1 Тада цар позва и окупи све старешине Јудине и јерусалимске.
2 Цар оде у храм Господњи и с њим сви људи из земље Јудине, сви становници Јерусалима, свештеници, пророци и сав народ од најмлађег до најстаријег. Он им прочита све речи Књиге савеза, која се нашла у храму Господњем.
3 Цар стаде на своје место и склопи савез с Господом да ће они ићи за Господом и да ће држати све заповести његове, сведочанства његова и наредбе његове свим срцем и свом душом да би испунили све речи савеза које су записане у тој књизи. Сав народ прихвати савез.
4 Потом цар нареди великом свештенику Хелкији, свештеницима другог реда и вратарима да изнесу из храма Господњег све ствари које су биле начињене Валу, Астарти и сву војску небеску. Он нареди да се спале изван Јерусалима у долини Кедрона, а пепео однесе у Ветиљ.
5 Он одстрани идолске жреце које су били поставили цареви Јудини да каде пред узвишењима у градовима Јудиним и у околини Јерусалима. Такође, и оне који су кадили Валу, Сунцу, Месецу, звездама и свој војсци небеској.
6 Он избаци Астарту из храма Господњег изван Јерусалима, код потока Кедрона. Спали је код потока Кедрона, претвори у пепео и разасу пепео у заједничко гробље.
7 Затим поруши станове оних који су се проституисали у храму Господњем, у којима су жене ткале одећу Астарти.
8 Потом доведе све свештенике из градова Јудиних да оскрнаве узвишице пред којим су кадили жреци од Геве до Вирсавеје. Срушио је узвишења изнад врата, која су била изнад врата градског заповедника Исуса, лево од врата града.
9 Жреци оних узвишења нису смели да улазе до жртвеника Господњег у Јерусалиму, него су јели бесквасне хлебове међу својом браћом.
10 Он обесвети и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да нико више не би проводио сина свога или кћер своју кроз огањ Молоху.
11 Уклонио је и коње које су били поставили цареви Јудини сунцу, од уласка у храм Господњи до куће дворанина Натан-Мелеха, која је била у Фаруриму, а кола сунчана спали огњем.
12 Цар поруши и жртвенике на крову горње собе Ахазове које су начинили цареви Јудини и жртвенике које је начинио Манасија у оба предворја храма Господњег. Он их уклони оданде и прах њихов баци у долину кедронску.
13 Цар обесвети и узвишења испред Јерусалима, с десне стране Маслинске горе, која је начинио цар Израиљев Соломон Астарти, сидонској накази, Хемосу, моавској накази, и Мелхому, накази синова амонских.
14 Он изломи идоле, разби кипове, а на њихова места просу кости људске.
15 Обори и жртвеник у Ветиљу, узвишење које је био начинио Наватов син Јеровоам, који је навео Израиљ на грех. Жртвеник обори, претвори га у прах, а узвишења запали.
16 Јосија се обазре и виде гробове тамо на гори. Он посла и извадише кости из гробова и спалише на жртвенику. Тако га је обесветио и испуни реч Божју коју је изрекао унапред човек Божји.
17 Затим упита: „Какав оно споменик видим?” Људи му одговорише: „Оно је гроб човека Божјег који је био дошао из Јуде и унапред казао то што си ти учинио са жртвеником у Ветиљу.”
18 Тада он рече: „Оставите га, нека му нико не помера кости.” Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који је дошао из Самарије.
19 Јосија уништи сва места на узвишењима по градовима Самарије која су начинили цареви Израиљеви гневећи Господа. Учини с њима онако како је учинио у Ветиљу.
20 Све жреце узвишења који су тамо били поклао је, на жртвеницима и на њима спалио људске кости. Потом се врати у Јерусалим.
21 Тада заповеди цар целом народу говорећи: „Празнујте Пасху Господу, Богу свом, онако како је записано у овој Књизи савеза.”
22 Таква Пасха се није празновала од времена судија, који су судили Израиљу, и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних.
23 Само осамнаесте године царевања Јосијиног празнована је Пасха Господу у Јерусалиму.
24 Јосија истреби призиваче духова и врачаре и све кипове, идоле и све гадости које су се виђале у земљи Јудиној и у Јерусалиму. Тако се испунише речи закона написане у књизи коју нађе свештеник Хелкија у храму Господњем.
25 Пре њега није било таквог цара који се обратио Господу свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом сасвим по закону Мојсијевом. Ни после њега није било таквог.
26 Међутим, Господ се није уздржао од жестине гнева свог који се распалио против Јуде због свих изазивања којим га је раздраживао Манасија.
27 Зато Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиљ. И овај град ћу одбацити који сам изабрао, Јерусалим, и храм за који сам казао: ‘Ту ће бити име моје!’”
28 Остала дела Јосијина и све што је чинио зар није записано у Дневнику царева Јудиних?
29 У време његово пође фараон Нехаон, цар египатски, против цара асирског на реку Еуфрат. Цар Јосија изађе пред њега, али га он уби код Мегидона чим га је угледао.
30 Слуге његове га ставише мртвог на кола и одвезоше из Мегидона у Јерусалим. Сахранише га у његову гробницу. Народ у земљи узе Јосијиног сина Јоахаза, помаза га и зацари наместо оца његовог.
31 Јоахаз је имао двадесет три године кад се зацарио. Владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне.
32 Он је чинио зло пред Господом сасвим као што су чинили праоци његови.
33 Фараон Нехаон га свеза у Ривли, у земљи ематској, да не влада у Јерусалиму. На земљу наметну данак од сто таланата сребра и таланат злата.
34 Фараон Нехаон зацари Јосијиног сина Елијакима уместо његовог оца Јосије и даде му име Јоаким. Јоахаза узе и одведе у Египат и он умре тамо.
35 Јоаким даде фараону сребро и злато тако што је одредио порез у земљи да би дао новац по фараоновој заповести. Сваком у народу одредио је своту и узимао сребро и злато, које је давао фараону Нехаону.
36 Јоаким је имао двадесет пет година кад се зацарио и владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Зевуда, ћерка Федајева из Руме.
37 Он је чинио зло пред Господом сасвим као што су чинили праоци његови.